КУЛА ОД ПЕСМЕ / TOWER OF SONG

Tower of Song
(Leonard Cohen)
 
Well my friends are gone and my hair is grey
I ache in the places where I used to play
And I'm crazy for love but I'm not coming on
I'm just paying my rent every day
In the Tower of Song
 
I said to Hank Williams, ''How lonely does it get?''
Hank Williams hasn't answered yet
But I hear him coughing all night long
Oh, a hundred floors above me
In the Tower of Song
 
I was born like this, I had no choice
I was born with the gift of a golden voice
And twenty-seven angels from the Great Beyond
They tied me to this table right here
In the Tower of Song
 
So you can stick your little pins in that voodoo doll
I'm very sorry, baby, doesn't look like me at all
I'm standing by the window where the light is strong
Ah they don't let a woman kill you
Not in the Tower of Song
 
Now you can say that I've grown bitter but of this you may be sure
The rich have got their channels in the bedrooms of the poor
And there's a mighty judgement coming, but I may be wrong
You see, you hear these funny voices
In the Tower of Song
 
I see you standing on the other side
I don't know how the river got so wide
I loved you baby, way back when
And all the bridges are burning that we might have crossed
But I feel so close to everything that we lost
We'll never, we'll never have to lose it again
 
Now I bid you farewell, I don't know when I'll be back
They're moving us tomorrow to that tower down the track
But you'll be hearing from me baby, long after I'm gone
I'll be speaking to you sweetly from a window
In the Tower of Song
 
Yeah my friends are gone and my hair is grey
I ache in the places where I used to play
And I'm crazy for love but I'm not coming on
I'm just paying my rent every day
In the Tower of Song
 
Кула од песме
(Леонард Коен)
 
Мојих другова више нема а коса ми је седа,
боли ме на местима где сам се играо некада
и луд сам за љубављу али ми не иде,
само плаћам кирију сваког дана

у Кули од песме.
 
Питао сам Хенка Вилијамса: "Колико самотно постане?"
Хенк Вилијамс још није одговорио,
али чујем га како по читаву ноћ кашље,
о, сто спратова изнад мене
у Кули од песме.
 
Рођен сам овакав, нисам имао избора,
рођен сам са даром златног гласа,
а двадесет седам анђела са оног света
везало ме је за овај сто овде
у Кули од песме.
 
Зато можеш да забадаш своје мале чиоде у ту буду лутку,
баш ми је жао, душо, нимало не личи на мене,
стојим поред прозора где је светло јако,
ах, не дају они да те убије жена,
не у Кули од песме!
 
Можеш да кажеш да сам постао огорчен,

али једно је сигурно,
богати имају своје канале у спаваћим собама сиромашних,
а страшни суд долази, мада можда грешим...
Знаш, човек чује неке чудне гласове
у Кули од песме.
 
Видим те како стојиш на другој страни
Не знам како је река постала тако широка
Душо, волео сам те, некада,
а сад горе сви мостови које смо можда могли прећи,

али тако ми је блиско све што смо изгубили,
више никада нећемо морати да то опет изгубимо.
 
Сада се опраштам од тебе, не знам кад ћу се вратити,

сутра нас селе у ону кулу доле низ пругу,
али јављаћу ти се ја душо, још дуго након што ме не буде,
говорићу ти слатке речи
са прозора на Кули од песме.
 
Да, мојих другова више нема а коса ми је седа,

боли ме на местима где сам се играо некада
и луд сам за љубављу али ми не иде,
само плаћам кирију сваког дана

у Кули од песме.

 
(превео Гаврило Дошен)