МУЧНИНА / NAUSEA

Nausea
(Beck Hansen)
 
Now I'm a seasick sailor on a ship of noise
I got my maps all backwards and my instincts poisoned
In a truth blown gutter full of wasted years
Like blown-out speakers ringing in my ears
 
Oh, it's nausea, oh nausea
And we're gone
It's nausea, oh nausea
And we're gone
 
Now I'm a straight-line walker in a black-out room
I push a shopping cart over in an Aztec ruin
With my minion fingers working for some god
Who could see his own reflection in a parking lot
 
Oh, it's nausea, oh nausea
And we're gone
No it's nausea, oh nausea
And we're gone
 
Now I'm a priest teenager on a tower of dust
I'm a dead generator in a cloud of exhaust
I eat alone in the desert with skulls for my pets
I rate the days one to ten with lead cigarettes
 
It's nausea, oh nausea
And we're gone
Nausea, oh nausea
And we're gone
 
Мучнина
(Бек Хансен)
 
Сада сам морнар са морском болешћу на броду буке,
имам све своје мапе наопачке и инстинкте затроване.
У олуку продуваном истином, пуном протраћених година,
као да ми одваљени звучници одзвањају у ушима.
 
О, мучнина је то, о, мучнина..
И нестали смо.
Мучнина је то, о, мучнина...
И нестали смо.
 
Сада ходам праволинијски у затамњеној соби,
гурам колица за куповину у астечкој рушевини,
са мојим прстима-слугама који раде за неког бога,
који би могао да види свој одраз на паркингу.
 
О, мучнина је то, о, мучнина...
И нестали смо.
Не, мучнина је то, о, мучнина...
И нестали смо.
 
Сада сам свештеник-тинејџер на кули од прашине,
мртав генератор у облаку издувних гасова,
једем сам у пустињи са лобањама за своје љубимце,
дане оцењујем од један до десет оловним цигаретама.
 
Мучнина је то, о, мучнина...
И нестали смо.
Мучнина, о, мучнина
И нестали ​​смо.
 
(превео Гаврило Дошен)