РЕКА / THE RIVER

The River
(Aurora Aksnes)
 
Hold your hands up to your chest
And tell me what you find
Out of you, a sparrow comes
And sees without its eyes
 
Don't forget who you are even though you are hurt
You are caught in a wire and soon it will burst
 
You can cry, drinking your eyes
Do you miss the sadness when it is gone?
And you let the river run wild
And you let the river run wild
 
I'm a shadow, I am cold
And now I seek for warmth
Stitch your skin onto my skin
And we won't be alone
 
Don't forget who you are even though you're in need
Like a bird in the night, your emotions deserve to be freed
 
You can cry, drinking your eyes
I don't miss the sadness when it is gone
And the feeling of it makes me smile
As I let the river run wild
 
You can cry, you can cry, you can cry
To where the ocean is bigger
Become a part of the river, ah
You can cry, you can cry, you can cry
Can you let the river run wild?
 
You can cry, drinking your eyes
To where the ocean is bigger
I don't miss the sadness when it is gone
And the feeling of it makes me smile
As I let the river run wild
 
You can cry, drinking your eyes
Do you miss the sadness when it's gone?
And you let the river run wild
And you let the river run wild
 
Река
(Аурора Акснес)
 
Држи руке на грудима
и реци ми шта откриваш?
Из тебе излази врабац
и види без очију.
 
Не заборави ко си, чак и ако си повређена,
ухваћена си у жицу и ускоро ће пући.
 
Можеш да плачеш, да пијеш сузе,
да ли ти недостаје туга када нестане?
И пушташ реку да дивља,
и пушташ реку да дивља...
 
Ја сам сенка, хладан сам,
и сада тражим топлину.
Пришиј своју кожу на моју кожу
и нећемо бити сами.
 
Не заборави ко си, иако ти је то потребно,
као птица у ноћи, твоја осећања заслужују да буду ослобођена.
 
Можеш да плачеш, да пијеш сузе,
не недостаје ми туга када је нема
и осећај ње ме тера да се смејем,
док пуштам реку да дивља.
 
Можеш да плачеш, можеш да плачеш, можеш да плачеш
тамо где је океан већи,
постани део реке,
Можеш да плачеш, можеш да плачеш, можеш да плачеш,
можеш ли да пустиш реку да дивља?
 
Можеш да плачеш, да пијеш сузе,
тамо где је океан већи.
Не недостаје ми туга када је нема
и осећај ње ме тера да се смејем,
док пуштам реку да дивља.
 
Можеш да плачеш, да пијеш сузе,
да ли ти недостаје туга кад нестане?
 
И пушташ реку да дивља,
и пушташ реку да дивља...
 
(превео Гаврило Дошен)