Bis in den Mondenschein
(Tom Tykwer)
Wer mich die Frau sein
Lässt, die ich bin
Wer mich verstehen will
Der gibt sich hin
Der nimmt mein Wesen
Und rollt sich rein
Der will nichts richten
Und lässt sich ein
Auf eine Frau, die
Mit ihm auf davon schläft
Wie keine Zweite
Ihn lieber liebt
Tanzen, will ich, bis er sagt
"Du bist mein Schwarm", und fragt
"Wollen wir zusammen sein?"
Schweben durch die blaue Nacht
Ich hab' ihn hingebracht
Bis in den Mondenschein
Die stille Sehnsucht
Die mich befällt
Wenn ich mir wünsche
In dieser Welt
Einen zu finden
Der mich verehrt
Der mich bezaubert
Und sich verzehrt
Nach einer Frau, die
Mit ihm auf davon schläft
Wie keine Zweite
Ihn lieber liebt
Tanzen, will ich, bis er sagt
"Du bist mein Schwarm", und fragt
"Wollen wir zusammen sein?"
Schweben durch die blaue Nacht
Ich hab' ihn hingebracht
Bis in den Mondenschein
Пра̀во на месечину
(Том Тиквер)
Ко ми дозвољава да будем жена
каква јесам,
ко жели да ме разуме,
тај се препушта,
тај узима моје биће
и у њега се утапа.
Тај не жели да суди
и упушта се
и везу са женом која
са њим побегне у сан
као ниједна друга
и воли га највише на свету.
Желим да плешем док он не каже
„Ти си моја симпатија”, и пита
„Хоћемо ли бити заједно?”
Лебдимо кроз плаву ноћ,
одвела сам га тамо,
пра̀во на месечину.
Тиха чежња
која ме обузима
када пожелим
да пронађем неког
у овом свету
ко ме обожава,
ко ме опчињава
и ко изгара
за женом која
са њим побегне у сан
као ниједна друга
и воли га највише на свету.
Желим да плешем док он не каже
„Ти си моја симпатија”, и пита
„Хоћемо ли бити заједно?”
Лебдимо кроз плаву ноћ,
одвела сам га тамо,
пра̀во на месечину.
(превео Гаврило Дошен)
(Tom Tykwer)
Wer mich die Frau sein
Lässt, die ich bin
Wer mich verstehen will
Der gibt sich hin
Der nimmt mein Wesen
Und rollt sich rein
Der will nichts richten
Und lässt sich ein
Auf eine Frau, die
Mit ihm auf davon schläft
Wie keine Zweite
Ihn lieber liebt
Tanzen, will ich, bis er sagt
"Du bist mein Schwarm", und fragt
"Wollen wir zusammen sein?"
Schweben durch die blaue Nacht
Ich hab' ihn hingebracht
Bis in den Mondenschein
Die stille Sehnsucht
Die mich befällt
Wenn ich mir wünsche
In dieser Welt
Einen zu finden
Der mich verehrt
Der mich bezaubert
Und sich verzehrt
Nach einer Frau, die
Mit ihm auf davon schläft
Wie keine Zweite
Ihn lieber liebt
Tanzen, will ich, bis er sagt
"Du bist mein Schwarm", und fragt
"Wollen wir zusammen sein?"
Schweben durch die blaue Nacht
Ich hab' ihn hingebracht
Bis in den Mondenschein
Пра̀во на месечину
(Том Тиквер)
Ко ми дозвољава да будем жена
каква јесам,
ко жели да ме разуме,
тај се препушта,
тај узима моје биће
и у њега се утапа.
Тај не жели да суди
и упушта се
и везу са женом која
са њим побегне у сан
као ниједна друга
и воли га највише на свету.
Желим да плешем док он не каже
„Ти си моја симпатија”, и пита
„Хоћемо ли бити заједно?”
Лебдимо кроз плаву ноћ,
одвела сам га тамо,
пра̀во на месечину.
Тиха чежња
која ме обузима
када пожелим
да пронађем неког
у овом свету
ко ме обожава,
ко ме опчињава
и ко изгара
за женом која
са њим побегне у сан
као ниједна друга
и воли га највише на свету.
Желим да плешем док он не каже
„Ти си моја симпатија”, и пита
„Хоћемо ли бити заједно?”
Лебдимо кроз плаву ноћ,
одвела сам га тамо,
пра̀во на месечину.
(превео Гаврило Дошен)
No comments:
Post a Comment