L'infinito
Sempre caro mi fu quest’ermo colle,
e questa siepe, che da tanta parte
dell’ultimo orizzonte il guardo esclude.
Ma sedendo e mirando, interminati
spazi di là da quella, e sovrumani
silenzi, e profondissima quïete
io nel pensier mi fingo; ove per poco
il cor non si spaura. E come il vento
odo stormir tra queste piante, io quello
infinito silenzio a questa voce
vo comparando: e mi sovvien l’eterno,
e le morte stagioni, e la presente
e viva, e il suon di lei. Così tra questa
immensità s’annega il pensier mio:
e il naufragar m’è dolce in questo mare.
Бесконачност
Вазда драг ми би тај самотни брежуљак
и та живица, која ми толико
одузима од задњег обзора.
Ал' ту ми, сједећ и гледећи, бива
ко да преко ње просторе бескрајне
ја мишљу градим, шутње натчовјечне
и најдубље тишине; гдје ће, малне,
да престраши се срце. А кад вјетар
чујем, гдје шушти кроз та стабла, онај
мир бесконачни поређујем с гласом
земаљским; и тад мени на ум пада
вјечност и мртво доба, па и живог
доба нам глас. У безмјерје се тако
утапа мисо: и мени је мило
бродолом свој доживјет у том мору.
(превео Владимир Назор)
(превео Владимир Назор)
Il conte Giacomo Taldegardo Francesco di Sales Saverio Pietro
Leopardi (1798 – 1837)
Гроф Ђакомо Талдегардо Франческо ди Салес Саверио Пјетро
Леопарди (1798–1837)
No comments:
Post a Comment