БЕЗНАДЕЖНИ (2)/ THE DESPERATE ONES

The Desperate Ones

(Eric Blau and Mort Shuman)

They hold each others hands
They walk without a sound
Down forgotten streets
Their shadows kiss the ground
Their footsteps sing a song
That's ended before it's begun
They walk without a sound
The desperate ones

Just like the tiptoe moth
That dance before the flame
They burn their hearts so much
That death is just a name
And if love calls again
So foolishly they run, they run, they run
They run, they run, they run, they run
They run without a sound
The desperate ones

I know the road they're on
I've walked their crooked mile
A hundred times or more
I drank their cup of bile
They watch their dreams go down
Behind the settin' sun
Yeah, they walk without a sound
The desperate ones

And underneath the bridge
The water's sweet and deep
This is their journey's end
The land of endless sleep
They cry to us for help
We think it's all in fun
They cry, they cry, they cry, they cry

Without a sound

Let he who threw the stone at them
Stand up and take a bow
He knows the verb "to love"
But he'll never, never, never know how
On the bridge of nevermore
They disappear one by one
Disappear without a sound
The desperate ones

They disappear without a sound

They walk without a sound without a sound
Disappear without a sound
Cry without a sound
The desperate ones

Безнадежни

(Ерик Блау и Морт Шуман)

Држе се за руке,

ходају без звука

низ заборављене улице.

Њихове сенке љубе земљу,

њихови кораци певају песму

која је завршена пре него што је почела.

Ходају без звука,

безнадежни...

Баш као мољац

који плешe пред пламеном,

тако и они изгарају своја срца,

да је смрт само име.

И ако љубав поново позове,

лудо ће да потрче, трче, трче,

трче без звука,

безнадежни...

Знам пут којим иду,

прошао сам те силне кривине,

сто пута и више,

попио сам њихову чашу жучи.

Гледају како им снови тону

иза залазећег сунца.

Да, ходају без звука,

безнадежни...

А испод моста

вода је слатка и дубока,

то је крај њиховог путовања,

земља бескрајног сна.

Вапе нам за помоћ,

ми мислимо да је шала,

а они плачу, плачу, плачу,

без звука.

Нека онај ко баци камен на њих

устане и поклони се.

Тај зна глагол "волети",

али никад, никад, никад неће знати како.

На мосту званом „никад више“

нестају један по један,

нестају без звука,

безнадежни...

Нестају без звука,

ходају без звука, без звука,

нестају без звука,

плачу без звука,

безнадежни..