(Aria di Arbace, primo atto
Vo solcando un mar crudele
Senza vele,
E senza sarte:
Freme l’onda, il ciel s’imbruna
Cresce il vento, e manca l’arte;
E il voler della fortuna
Son costretto a seguitar.
Infelice! in questo stato
Son da tutti abbandonato:
Meco sola e l’innocenza,
Chi mi porta a naufragar.
(Арија Арбаћеа, први чин
опере „Артаксеркс“ Леонарда Винчија,
либрето Пјетро Антонио Доменико Трапаси)
либрето Пјетро Антонио Доменико Трапаси)
Пловим по окрутном мору
без једара
и без снасти.
Таласи тутње, небо је потамнело,
ветар се појачава, вештине ми недостаје
и присиљен сам да се повинујем
вољи судбине.
Несрећник! У таквом стању
напуштен од свих:
Са мном је само моја невиност,
која ме води у бродолом.
(превео Гаврило Дошен)
No comments:
Post a Comment