Узалуд
Обала је место
једног пустог сна
тамо идем често
ћутим својим сенкама
Где год погледам
сваку стазу знам
ту смо будни
јутра чекали
Протекло је воде
за живота три
ал никако да оде
оно кад смо били ми
Јутро чекам сам
и у срцу знам
никад више
оне љубави
Узалуд ређају се године
узалуд бројим старе ожиљке
узалуд главу разбијам
и у срцу знам
никад више оне љубави
Ветар јури птице
небом роморе
милују ми лице
место тебе говоре
Очи затварам
видим те и знам
никад више
оне љубави
In vain
Riverside is the place
Of a pipe dream
I go there often
To be silent with my shadows
Everywhere I look
I know every path
Here we used to wait
For mornings awake
So much water has passed
Enough for three lives
But what there was
When there were us
Just can’t pass
I’m waiting for the morning alone
And I know in my heart
Never again such love
Years go by in vain
I count old scars in vain
I rack my brain in vain
For in my heart I know
Never again such love
Wind is chasing birds
They are humming in the sky
Caressing my face
Speaking instead of you
I close my eyes
I see you and I know
Never again such love
(translated by Gavrilo Došen)
No comments:
Post a Comment