LETTER ON TORMENT / СЛОВО О МУКАМА

 

Растко Немањић / Rastko Nemanjić

СЛОВО О МУКАМА

Помешах се са стоком неразумном

и изједначих се с њом,

бивајући убог добрим делима,

а богат страстима,

испуњен срамом,

лишен Божје слободе,

осуђен од Бога,

оплакан од анђела,

бивајући на смех бесовима,

обличаван својом савешћу,

посрамљен злим својим делима.

И пре смрти бивам мртав,

и пре Суда сам се осуђујем,

пре бескрајње муке

собом сам мучен од очајања.

Смјешах се с скоти несмисленими 

и уподобих се им, 

убог си дјели добрими, 

а богат страстми, 

срама испунен, 

дрзновенија божаств’наго лишен, 

осужден от Бога, оплакан от ангел, 

нахр’паније дјаволом биваја, 

обличен совестију својеју, 

злими својими дјели посрамлен. 

И прежде смрти мртав јесм, 

и прежде суда сам се осуждају, 

прежде безконечније муки 

самомученије имам от очајанија. 

LETTER ON TORMENT

I blended into witless mob

and leveled with them,

being destitute of good deeds

and rich in desire,

fulfilled with shame,

deprived of God’s freedom,

condemned by God,

mourned by angels,

laughed at by furies,

shaped by my own consciousness,

disgraced by the evil deeds of mine.

Before death I am dead,

before Judgment I judge myself,

before endless torment

I torment myself by despair.

(translated by Gavrilo Došen)